Ирина Каркаби Пре него што истекне време, моја ружа, пре него што Париз изгори и уништи, пре него што време истекне, моја ружа, и моје срце је још увек на његовој грани, ја, једне ноћи, једне од ових мајских вечери, држећи вас против зид у Куаи Волтаире-у, мора те пољубити на уснама која окрећу наша лица према Нотре Дамеу, мора гледати у ружичасту ружичасту ружу, одједном мораш да ме загрлиш, са страхом, изненађењем и срећом, тихо јецајући, звезде такође морају да се помешају с кишом раин.Финцхе анцора темпо, мио аморее прима цхе бруци Паригифинцхе анцора темпо, мио аморефинцхе ил мио цуоре и сул суо рамоворреи уна нотте ди маггиоуна ди куесте ноттисул лунгосенна гиоиа паура ступорепиангерести силензиосаментее ле стелле пиангеребберомисцхиате алла пиоггиа фине.
Ирина КаркабиПре него што време истекне, моја ружа,
пре него што је Париз изгорео и уништио,
пре него што време истекне, моја ружа, и моје срце је још увек на грани, У овој мајској ноћи
Морамо проћи поред кеја
под врбама, моја ружа,
врбе које плачу.
Морам да ти кажем најлепше пар речи Париза,
најлепше и најискреније,
а онда звиждање
Морам умрети од среће
и морамо имати веру у људска бића.Финчо анцора темпо, мио аморее прима цхе бруци Паригифинцхе анцора темпо, мио аморефинцхе ил мио цуоре и сул суо рамоин куеста нотте ди маггио сул лунгосеннасотто и салици, миа роса, цон тесотто и салици пиоггиати диреи због пароле ле пиу рипетуте а Паригиле пиу рипетуте, ле пиу синцересцоппиереи ди фелицитафисцхиеттереи уна цанзонее цредереммо негли уомини.
Ирина Каркаби
Даниел Валл
Ирина Каркаби
Ирина Каркаби
Ирина Каркаби *Тамо горе камене куће
без полица или удубљења
заглављен заједно
и њихови зидови су месечина
и њихови прозори равно горе
спавају стојећи
и на обали преко Лувра
окупана у рефлекторима
нашу кристалну палату
освијетљен за нас.У другом случају, у случају да се ради о пекиншкој храни, можете се ослонити на лунае који ће вас одушевити и опустити се у миру и тишини која ће вас одушевити.
Пре него што време истекне, моја ружа,
Пре него што је Парис спаљен и уништен,
пре него што време истекне, моја ружа,
и моје срце је још на грани,
у мају ове ноћи на риви морамо сјести
на црвеним бурадима испред складишта.
Канал прелази у таму.
Баржа пролази,
моја ружа, рецимо здраво,
да се поздравимо са баржом са жутом кабином.
Је ли она на њој пут до Белгије или у Холандију?
У вратима кабине жена са белом прегачом
осмехује се слатко.
Пре него што време истекне, моја ружа,
пре него што је Париз изгорео и уништио,
пре него што време истекне, моја ружа ...
Паризани, Паризани,
Не смете дозволити да Париз буде спаљен и уништен ... Финцхе анцора темпо, мио аморее прима цхе бруци Паригифинцхе анцора темпо, мио аморефинцхе ил мио цуоре и сул суо рамоин куеста нотте ди маггио, лунго ла Сенна, неи депозити сиедереммо суи барили россиди фронте ал фума сцуро нелла ноттепер салутаре ла цхиатта далла цабина гиалла цхе пасса версо ил Белгио о версо л'Оланда? -даванти алла цабина уна доннацон у грембиуле бианцосорриде долцементе.Финцхе анцора темпо, мио аморее прима цхе бруци Паригифинцхе анцора темпо, мио аморе.
Share
Pin
Tweet
Send
Share
Send
Send
